NAJNOVIJE VESTI

No more posts
eye-1132531_960_720.jpg

Šta je slabovidost?

Slabovidost (ambliopija ili lenjo oko) je stanje u kome je smanjena oštrina vida i koja se ne može korigovati nošenjem naočara niti kontaktnih sočiva.

Kako nastaje slabovidost?

Slabovidost  nastaje u ranom detinjstvu, najčešće kao posledica razrokosti (strabizma), dalekovidosti, kratkovidosti ili astigmatizma koji nisu korigovani. Može se javiti na jednom ili na oba oka.   To su funkcionalne ambliopije (slabovidosti) kod kojih se pregledom oka ne može utvrditi oštećenje ni jedne strukture. Javlja se kod 4% populacije.

Najčešće se javlja kao posledica razrokosti i uvek zahvata jedno oko. Oko koje je u razrokom položaju se isključuje  i zaostaje u razvitku vida.

Slabovidost se takođe može pojaviti ukoliko postoji velika razlika u dioptrijama između dva oka.

Ove dve vrste slabovidosti se mogu popraviti određenim terapijskim merama (nošenje naočara, zatvaranje jednog oka ili kombinacijom oba).

Postoji i organska slabovidost kod koje je oštećenje na samom oku (urođena katarakta, bolesti rožnjače) i njena prognoza zavisi od prirode bolesti. Tada se prvenstveno leči  oštećenje samog oka.

 

Kako primetiti slabovidost?

Najčešće se slabovidost kod dece primeti tek nakon polaska u školu, kada je njeno lečenje dosta teže nego u predškolskom periodu. Na šta treba obratiti pažnju kod dece možete pogledati na ovom linku.

Lečenje slabovidosti daje najbolje rezultate do šeste, sedme godine.

Upravo iz tog razloga su izuzetno važni preventivni pregledi oftalmologa u ranom detinjstvu.

Kako se leči slabovidost?

Lečenje  slabovidosti počinje uklanjanjem uzroka – lečenjem razrookosti, nošenjem naočara, operacijom urođene katarakte…

Potom je potrebno stimulisati razvitak vida slabovidog oka. To se radi na dva načina – zatvaranjem oka (okluzijom) i penalizacijom.

 Okluzija je zatvaranje oka sa normalnom vidnom oštrinom tokom par sati, a ponekad i celog dana. Oko se zatvara posebnim okluzionim flasterima. Ukoliko se  u toku šest meseci ne popravi vidna oštrina, najverovatnije da dalji pokušaji neće doneti naprdak.

Penalizacija predstavlja ukapavanje atropina u oko sa normalnom vidnom oštrinom sa ciljem da se vid tog oka smanji i da se na taj način stimuliše slabovido oko. Retko se koristi zbog jednostavnosti okluzije i sporednih dejstava atropina, najčešće kod dece koja imaju laku slabovidost i na svaki način odbijaju okluziju.

Izuzetno je važno blagovremeno uočiti slabovidost i početi sa lečenjem prvenstveno jer se vidna oštrina može popraviti do sedme-osme godine, a iskustvo je pokazalo da mlađa deca bolje privataju korektivne tretmane poput okluzija kada su u predškolskom uzrastu.

Kako biste na vreme otkrili potencijalne simptome, zakažite pregled u našoj ustanovi pozivom na broj 011 324 33 06, i naše ljubazno osoblje će vam dati sva potrebna uputstva.


getty_rf_photo_of_boy_with_eye_chart.jpg

Na rođenju– sva prevremeno rođena deca (mlađa od 35 nedelja ili sa telesnom težinom manjom od 1500grama)

Sa 6 meseci– ako je prisutna razrokost (nepravilan položaj očiju).

Sa napunjenih godinu dana– ako u porodici postoje razrokost, slabovidost kao i ozbiljnije bolesti očiju. Roditelji koji imaju ozbiljniji dioptrijski status ili razliku od 1D između očiju.

Između 3-će i 4-te godine- sva deca.

Pred polazak u školu- sva deca.


man-69283_960_720.jpg

Za sve pokrete i položaje našeg oka odgovorni su dva kosa i četiri prava mišića odnosno njihova saradnja. Oni su koordinisani centrom u kori mozga.

Razrokost ili strabizam je svaki poremećaj paralelnog položaja dva oka. Učestalost ovog poremećaja kod dece je do 5%. Primetno je da u nekim porodicama javljaju češće. Uzroke razrokosti svrstavamo u četiri osnovne grupe : senzorni, motorni, mehanički i dinamički.

Postoji više podela razrokosti. Jedna od osnovnih je podela na „prateću” (konkomitirajuću) i paralitičku. Bez obzira na uzrok i vreme javljanja razrokost je problem čijem lečenju treba što pre pristupiti. Ponekad je za razrokost odgovorno i postojanje dioptrije. Prepisivanje odgovarajućih naočara problem smanjuje ili u potpunosti rešava.

Problemu razrokosti se uglavnom prilazi kao estetskom dok se u stvari njegov funkcionalni značaj zanemaruje. Osobe koje imaju razrokost, s obzirom da okolinu posmatraju samo jednim okom, nemaju osećaj trodimenzionalnosti.

Razrokost je u preko 50 % slučajeva povezana sa pojavom slabovidosti (ambliopijom) koja ako se ne otkrije i ne leči na vreme (što ranije to bolje) dovodi do trajnog slabljenja vidne oštrine. Slabovidost može da da bude prisutna na jednom ili oba oka. Jedan od glavnim načina lečenja slabovidosti je zatvaranje boljevidećeg oka flasterom u medicinski indikovanoj srazmeri.

Razrokost se uspešno leči i hirurškim putem. Operacije se rade u opštoj anesteziji.


optometrist-91751_960_720.jpg

Dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam:

Kod normalno građenog (emetropnog oka ) imamo takav odnos između moći prelamanja (svetlost prelamaju rožnjača i sočivo) i veličine oka (prednje-zadnjeg dijametra ) da se svetlosni zraci koji dolaze do oka, posle prelamanja od strane rožnjače i sočiva, seku i padaju na mrežnjaču (makula-centar najjasnijeg vida).


children.jpg

Pažljivim posmatanjem roditelji kod svog deteta mogu primetiti sledeće…

1. Glava deteta je stalno nakrivljena. Razlog mogu biti smetnje u položaju očiju tj. razrokosti kada dete pomera glavu u jednu stranu da bi izbeglo duple slike.

2. Na izletima ili šetnjama na prepoznaje stvari koje mu pokazujete ili se stalno sudara sa preprekama, kao da ih ne vidi. Najverovatnije je kratkovido.

3. Dok crta, gotovo dodiruje papir nosićem. I u ovom slučaju je najverovatnije reč o kratkovidosti.

4. Kad gleda TV sve se više približava istom.

5. Kad mu prilaze sa strane, reaguje samo ako prilazite s desne strane, a sve pokrete sleva ne primećuje, ili obrnuuto. Mogući razlozi su da ne vidi na jedno oko (slabovid ) ili je vidno polje jednog oka suženo.

6. Često se žali na glavobolje, naročito posle igranja sa sitnim predmetima, slaganja slagalice ili gledanja slikovnice. Možda čak i ne želi da se igra s takvim predmetima jer hoće da izbegne neprijatnost. Najverovatnije je reč o dalekovidosti : sve što je daleko vidi jasno dok ga posmatranje objekata na blizinu umara.

7. Oči su mu crvene i suzne. Ne podnosi svetlost, često žmirka i trlja oči.

Ako je prisutno bilo koje od gore navedenih ponašanja ili simptoma obavezno posetite svog oftalmologa koji je jedino stručan da razjasni situaciju i, po potrebi, preduzme odgovarajuće lečenje.


kezeles.jpg

Ako pažljivo posmatraju svoje dete, roditelji mogu primetiti da nešto nije u redu, ali samo ako znaju na šta treba da obrate posebnu pažnju.

Tako se rano mogu otkriti različiti problemi s vidom: razrokost, kratkovidost, dalekovidost.

Nekada se verovalo da su novorođenčad gotovo slepa. Danas je poznato da je vidna oštrina šestomesečne bebe 0.05 (5 %, Chavass’s ) normalne vidne oštrine,  da vidna oštrina u trećoj godini dostiže 0.4-0.5 (40-50%)  i da dostiže normalnu vidnu oštrinu odraslog čoveka  između četvrte i pete godine života.

Tako se normalno razvija vidna oštrina kod dečaka i devojčica. Nažalost 20-30%  ima neku smetnju (refrakcionu grešku najčešće), a lakše poremećaje nije uvek jednostavno otkriti. Dete se retko žali na probleme  jer ni ne zna da ih ima, misleći da svi vide isto tako, zato je blagovremen odlazak kod oftalmologa najbolje rešenje.


Screen-Shot-2017-01-01-at-7.18.29-PM.png

Detetu treba pomoći da lakše prihvati zatvaranje jednog oka flasterom koje omogućava forsirano gledanje otvorenim okom.

Ukrasite flaster pre nego što ga zalepite. Na primer, nacrtajte na njemu nešto ili dajte detetu da ga ukrasi po želji.

Zalepite flaster na oko i mališanovoj omiljenoj igrački. Tako će lakše podneti stavljanje flastera.

Najvažnije je da flaster smatrate normalnim, baš kao i pranje ruku ili zuba. Ako dete vidi da se roditelji ponašaju uobičajeno, lakše će se navići na novonastalu situaciju.


Copyright by Stankov Oftamologija 2016. Izrada sajta: AlgoCloud

Pozovite nas: 011 324 33 06