NAJNOVIJE VESTI

No more posts
children.jpg

Pažljivim posmatanjem roditelji kod svog deteta mogu primetiti sledeće…

1. Glava deteta je stalno nakrivljena. Razlog mogu biti smetnje u položaju očiju tj. razrokosti kada dete pomera glavu u jednu stranu da bi izbeglo duple slike.

2. Na izletima ili šetnjama na prepoznaje stvari koje mu pokazujete ili se stalno sudara sa preprekama, kao da ih ne vidi. Najverovatnije je kratkovido.

3. Dok crta, gotovo dodiruje papir nosićem. I u ovom slučaju je najverovatnije reč o kratkovidosti.

4. Kad gleda TV sve se više približava istom.

5. Kad mu prilaze sa strane, reaguje samo ako prilazite s desne strane, a sve pokrete sleva ne primećuje, ili obrnuuto. Mogući razlozi su da ne vidi na jedno oko (slabovid ) ili je vidno polje jednog oka suženo.

6. Često se žali na glavobolje, naročito posle igranja sa sitnim predmetima, slaganja slagalice ili gledanja slikovnice. Možda čak i ne želi da se igra s takvim predmetima jer hoće da izbegne neprijatnost. Najverovatnije je reč o dalekovidosti : sve što je daleko vidi jasno dok ga posmatranje objekata na blizinu umara.

7. Oči su mu crvene i suzne. Ne podnosi svetlost, često žmirka i trlja oči.

Ako je prisutno bilo koje od gore navedenih ponašanja ili simptoma obavezno posetite svog oftalmologa koji je jedino stručan da razjasni situaciju i, po potrebi, preduzme odgovarajuće lečenje.


kezeles.jpg

Ako pažljivo posmatraju svoje dete, roditelji mogu primetiti da nešto nije u redu, ali samo ako znaju na šta treba da obrate posebnu pažnju.

Tako se rano mogu otkriti različiti problemi s vidom: razrokost, kratkovidost, dalekovidost.

Nekada se verovalo da su novorođenčad gotovo slepa. Danas je poznato da je vidna oštrina šestomesečne bebe 0.05 (5 %, Chavass’s ) normalne vidne oštrine,  da vidna oštrina u trećoj godini dostiže 0.4-0.5 (40-50%)  i da dostiže normalnu vidnu oštrinu odraslog čoveka  između četvrte i pete godine života.

Tako se normalno razvija vidna oštrina kod dečaka i devojčica. Nažalost 20-30%  ima neku smetnju (refrakcionu grešku najčešće), a lakše poremećaje nije uvek jednostavno otkriti. Dete se retko žali na probleme  jer ni ne zna da ih ima, misleći da svi vide isto tako, zato je blagovremen odlazak kod oftalmologa najbolje rešenje.


Screen-Shot-2017-01-01-at-7.18.29-PM.png

Detetu treba pomoći da lakše prihvati zatvaranje jednog oka flasterom koje omogućava forsirano gledanje otvorenim okom.

Ukrasite flaster pre nego što ga zalepite. Na primer, nacrtajte na njemu nešto ili dajte detetu da ga ukrasi po želji.

Zalepite flaster na oko i mališanovoj omiljenoj igrački. Tako će lakše podneti stavljanje flastera.

Najvažnije je da flaster smatrate normalnim, baš kao i pranje ruku ili zuba. Ako dete vidi da se roditelji ponašaju uobičajeno, lakše će se navići na novonastalu situaciju.


Copyright by Stankov Oftamologija 2016. Izrada sajta: AlgoCloud

Pozovite nas: 011 324 33 06