Ezotropijom nazivamo sve rezrokosti kod kojih oko, iz određenog razloga, skreće ka nosu. Glavna karakteristika akomodativne ezotropije je postojanje značajne dalekovidosti (hipermetropije). Sam naziv dalekovidost upućuje na razmišljenje da se radi o osobama koje vide samo na daljinu. To nije sasvim tačno, posebno kod dece!

Deca su u mogućnosti da dobro  fokusiraju (akomodiraju) predmete i na blizu i daljinu i bez naočara. Ovo je moguće prvenstveno zahvaljujući promeni oblika sočiva, samim tim i njegove dioptrijske vrednosti koja omogućava jasnu sliku posmatranog predmeta na retini. Usko povezano sa fokusiranjem (akomodacijom) je konvergencija (pomeranje očiju ka nosu): to se oslikava posebno pri fokusiranju očiju na blizinu kada dolazi do pomeranja očiju (konvergencija) sa ciljem da oči ostanu u pravcu mete gledanja. Do akomodativne ezotropije dolazi kada dalekovida deca pojačano fokusiraju (akomodiraju) sa ciljem da vide predmet ispred sebe jasno! U slučaju pojačanog fokusiranja prirodno dolazi do refleksnog pomeranja očiju ka unutra (konvergencija). Što je više fokusiranja potrebno da bi se video predmet na blizinu to oči sve više konvergiraju. Neželjeni efekat pojačane akomodacije je skretanje oka ka nosu!

Akomodativna ezotropija se najčešće javlja između 2 i 4 godine života, ali se može pojaviti i kod novorođenčadi pa sve do 7 godine života.

Obično roditelji primate povremeno skretanje oka ka nosu u situacijama kada je dete umorno ili bolesno, ili kada gleda predmete koji su mu jako blizu. Iz početne povremenosti vrlo brzo mođe doći do stalnog skretanja oka ka nosu.

Pri ispitivanju dece sa akomodativnom ezotropijom neophodno je doći do važna podatka:

1. Ispitivanje vidne oštrine na oba oka. Zavisno od starosti i kooperabilnosti deteta biraju se odgovarajući testovi za to.
2. Merenje veličine ugla razrokosti na blizinu i daleko. Merenje se vrši pomoću prizmi dok dete fiksira odgovarajući predmet ili sliku.
3. Da li postoji dalekovidost i kog je stepena. Da bi se objektivno izvršilo merenje dioptrijskog statusa neophodno je proširiti zenice i na taj način isključiti mogućnost deteta da fokusira. Dejstvo kapi za širenje zenica nastaje za 20-40 minuta i karakteriše se zamućenjem vida na 3-4 sata, mada zenice mogu ostati široke i do 36h. Merenje dioptiskog statusa deteta se radi pomoću posebnog instrumenta sa svetlom (retinoskopa) i sočivima ili digitalnog autorefraktometra.

Ponekad je neophodno ponoviti ispitivanje nekoliko puta da bi se dobila objektivna slika!

Kao i kod ostalih tipova strabizma glavni cilj je obezbediti pravilan položaj očiju.

 Naočari. Kada se kod deteta konstatuje konvergentna razrokost (oko skreće ka nosu) i otkrije postojanje značajne dalekovidosti, prva stvar koju treba uraditi je dati detetu punu dioptiju koja je nađena sa ciljem da se relaksira akomodacija i dioptrija isključi kao uzrok za postojanje razrokosti. Neophodno je da dete sve vreme nosi naočari ( “čak i kad se tušira” –Prof. Wright). Nekoliko meseci nošenja naočara daje odgovor o tome o kojoj se razrokosti radi.

Tri su moguća odgovora na nošenje naočara:

1. Ugao razrokosti i sa naočarima i bez njih je isti. Za uspostavljanje pravilnog položaju očiju predlaže se operativno lečenje.
2. Ugao razrokosti je pod naočarima manji ali ne omogućuje binokularno gledanje (> 10PD*). Operativno lečenje potrebno da bi se omogućila binokularnost kada dete nosi naočari.
3. Pod naočarima nema razrokosti ili je ona tolika da omogućava binokularno gledanje (< 10PD). Operativno lečenje nije potrebno, već samo nošenje naočara ili kontaktnih sočiva koje zadovoljavaju dva parametra: da nema razrokosti i da dete vidi dobro!

Ponekad je potrebno određeno vreme da se dete navikne na dioptriju. Pored saveta o postepenom privikavanju, ponekad se koriste i kapi za širenje zenica u periodu navikavanja. Nošenje naočara u ovoj situaciji podrazumeva konstantno nošenje istih!!!

*PD- prizma dioptrija (mera za iskazivanje veličine razrokosti)

Bifokalne naočari. Koriste se kod dalekovide dece kod koje postoji razlika u veličini razrokosti zavisno od rastojanja fiksiranja (razrokost veća na blizinu).

Da! Alternativa je nošenje kontaktnih sočiva u onoj dioptrijskoj vrednosti koja omogućava dobar vid i pod kojom nema razrokosti! Obično se preporučuje uzrast od oko 12-te godine za početak nošenja kontaktnih sočiva. Kod dece koja se bave sportom ili imaju druge potrebe i pre tog uzrasta.

Druga mogućnost je refraktivna hirurgija. Princip je isti: dobar vid i pravilan položaj očiju posle refraktivne hirurgije.  Kada je vreme za refraktivnu hirurgiju akomodativne ezotropije? Preporuka je 18 godina starosti i dve godine stabilnog dioptrijskog statusa!

 Slabovidost (Ambliopija, “lenje” oko). 20-40% dece sa ezotropijom je slabovido. Obično postoji oko koje je dominantno, tj. ono oko sa kojim dete gleda. Konstantno korišćenje jednog oka (dominantnog oka) dovodi do slabljenja vida na ne-dominantnom oku! Slabovidost se leči zatvaranjem dominantnog oka ( od nekoliko sati do celodnevnog) ili penalizacijom istog (npr. održavanje zamućenog vida dominantnog oka atropinom).

Kod akomodativne ezotropije ako slabovidost postoji ona je uglavnom blažeg stepena (nije pravilo).