Duane sindrom predstavlja jedan od ređih sindroma. Manifestuje se tako što utiče na rad očnih mišića, što utiče i na sam položaj očiju. Kod pacijenata dolazi do ograničene mogućnosti pomeranja očiju prema unutra, spolja ili u oba smera.
KOLIKO SE ČESTO JAVLJA DUANE SINDROM?
Duane (retrakcioni) sindrom češće se manifestuje na levom oku, postoje i informacije da češće pogađa pripadnice ženskog pola. Najčešća je forma specijalnih strabizama.
KOJI SU RAZLOZI NASTANKA DUANE SINDROMA?
Po mišljenjima savremenih istraživača retrakcioni sindrom u svojoj osnovi ima inervaciona oštećenja nervnih centara u mozgu (nuklearnog i supranuklearnog porekla), koji se karakterišu paradoksalnom inervacijom u nivou horizontalnih pravih mišića.
Tačan uzrok nastanka Duaneovog sindroma se ne može sa sigurnošću tvrditi, ali se sumnja na kombinaciju kako genetskih i spoljnih činioca. Veruje se da do nastanka sindroma dolazi od trećeg do osmog meseca trudnoće, kada dolazi do razvijanja očnih mišića i moždanog živca kod beba.
Najčešće se primećuje kod dece do 10 godina.
DA LI SE DUANE SINDROM MOŽE IZLEČITI?
Nažalost nije moguće izlečenje kod Duanovog sindroma jer se radi u osnovi o problemu sa inervacijom.
U slučaju postojanja razrokosti ili ukoliko je prisutano i menjanje položaja glave, potrebno je hirurško lečenje.
U zavisnosti od vrste devijacije, radi se slabljenje unutrašnjih ili spoljašnjih pravih mišića. Pacijentu a takođe i njegovim roditeljima je neophodno staviti do znanja da hirurškom intervencijom postoji šansa ispravljanja gore navedene promene, ali i da se nikako ne mogu poboljšati ograničeni pokreti oka.
Ono što značajno može pomoći pacijentu jesu korekcija dioptrijskog statusa, kao i lečenje slabovidosti, što se tretira kao i kod drugih tipova razrokosti.
Dijagnoza na vreme je ključ uočavanja problema na vreme. Ne čekajte, zakažite pregled već danas.
Koje su osnovne kliničke karakteristike Duanovog sindroma?
Kliničku sliku Duane-ovog sindroma u klasičnom obliku karakterišu sledeće osobine:
• ograničenje pokreta oka ka spolja,
• blago ograničenje pokreta oka ka unutra,
• retrakcija očne jabučice (povlačenje očne jabučicve unazad) i sužavanje međukapačnog otvora pri
pomeranju oka ka nosu,
• često prisutno pomeranje očne jabučice ka gore ili dole pri pokretanju oka.
Kod ovog sindroma u primarnom položaju (pacijent drži ispravljenu glavu i gleda ravno ispred sebe) često može biti prisutna i rarokost, ali nije obavezno.
U situacijama kada je prisutna razrokost postoji i prinudni položaj glave. Ponekad je Duanov sindrom udružen sa drugim problemima na očima (displazija strome dužice, anomalije zenice, katarakta i dr.) kao i opštim malformacijama (Goldenharov sindrom, deformiteti ušiju, stopala, šaka).
Može se javiti jednostrano, ali i obostrano. Danas Duanov (retrakcioni) sindrom klasifikujemo u tri podtipa (tip I, II i III).